Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

631

а нарочито у школи, у клугш и при писању. Онда говори о школској клупи : о размаку клупе за седење од клупе за писање ; о разлици њиној ио висини ; о наслону ; о дасци за писање ; о нагибу њеном и како је она утврђена; о жљебу, о дасци за књиге и дасци за седење, и за ноге ; итд. итд. Овако се питање скоро за себе расправља. Прво се каже, како је пре било, кзко је последице то имало, па онда како се водио договор , и до чега со дош ш : шта је најбоље и за педагошке и за хигијенске захтеве , и у чему су се сви сложили. А накрај целе равправе стављене су таблице, које до ситница казују величину и облик последње чивије клупине , и на тај начин дата мера свакоме ко хоће да прави и направи не добру, но најбољу клупу што су је могли лекари и педагози дугом практиком и препирком, дугим животом и борбом измислити, те да буде мустра школскога намештања, справа, како за велики рад просвећавања, тако и за још веће добро — Здравле. Ето, и то јој је цела садржина. Стил је ирилично развучен, и на многим местима рад многих страних израза доста тешко разумљив ; и на многим местима (сем штампарских погрешака) има тако грубих погрешака у језику, да се ова књига не може никако уврстити у онај ред књига, које се одликују лепотом језика и строгом правилношћу облика. Али јој то нимало не одузима од мене истинске вредности коју има, и не смета, да је уврстимо у најбоља дела школска па и хигијенека , и у најбоље расправе ове врсте. Све ми се чини, да ми више волемо да се варамо, но да кажемо истину. Све ми се чини, да је у нас врло мало озбиљних мислилаца и великих раденика у готово свакој струци , а у оеновној школи и за освовну школу најмање Кад погледнете школску књижевност, она, место да напредује и да се развија, она као да умире. Дечи.је књижевности готово и немамо. Силна школска питања, као што је нпр. ово о школским клупама, стоје нерешена и недирнута. Сви опажамо да овако, како је, не еаља; сви желимо боље, али ће мало бити оних, којитодобро доносе. Сви хоћемо „преуређење," „иобољшање," поправку, а дете, каку ћемо ? — Учитељима је некако узета свака прилика да раде на томе. Глас се њин чује негде за часак, па се утули као оно ноћна „блудећа" светлост у зору. Сасвим јаке материјалне преионе, уз малу припомоћ и моралних, стоје на путу и чине номогуКим сваки њин иокушај за какви живљи рад ове врсте. ПроФесорски круг, рекао би, као да у Србији више ћути но и један други. Ван овога круга наставничкога, други људи или имају друга посла , или се слабо разумеју у томе , или опет врло