Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

и одржан десетину дана, но 3-ег Септ. у вече Турци нападну мучки на српску стражу постављену у договору са турским комесаром и побију стражаре. То да повода новом пушкарању, које је трајало 4-ог до 10 сати пре подне. Наших је 7 погинуло,' а 27 самртно рањено. Како је тада мир повраћен, није се више ни реметио, али су духови били узнемирени гласовима, да се српској граници примиче турска војска од Босне, претећи да Ужичким Турцима иде у помоћ. И ако се могло веровати Али-паши , који ми је основаност тих гласова одрицао, кад сам ја код њега чинпо кораке, да се кретање војске обустави, опет су гласови ови узнемиравали Србе и у њпх подрањивали раздраженост, а Турке ужичке ободравали на непријатељски положај , којн су без сваке разумне сврхе били заузели. У круговима Царнградске дипломатије није у осталом појав овај велике сензацнје нн учинио; и сам раздражљпви Прокеш налазаше (( да су тегобе сасвим природне". А ја сам. познавајући недовољност мера , којима се дипломатија служн, писао Гарашанину (13. Септ.), да тред а иосао вршити заузимајући иоложаје. Свагда ћемо, писах му, у толпко више бпти у добитку, у колико будемо мање питања остављали за расправљање дипломатији, јер можемо напред сигурни бити, да ће њен суд, по правилу, на нашу штету испадати. Међутим је догађај свој еФекат произвео. Порта је ускорила да пошље упутства своме комесару у Београд, те овај предложи влади сриској , да се ужичкп град, сходно закључењу конФернцпјном, одмах раскопа, а становници мусломанскп у Босну иселе. 10-ог Септембра Гарашанин и Алибеј,у присуству консула, потпишу конвенцију у томе смислу, а сутра дан државни саветник Гаја Јеремић и портин комесар Али-бег отпутују у Ужице да приступе делу, које су, без даљих запрека, и извршили .