Otadžbina

■'београ Д

337

ливенији, стадеН покажемо, да лп

• како до нас стоји, да ови ц&рства,™ , или же-

лимо, да охладне она осећања, којима нас в, Порта благонаклоно обасипље и т. д. ; он узима на знање моја објашњења; мило му је, што их чује, и тако им верује, да неће ни после светковине тражиги, да их верификује* При свем том, опет су предузели неке мере смотрености. Посада градска, која се у то време мењала, остала је заједно с оном у граду, која је дошла бпла да је замени; паша је имао бити на опрезу и телеграфом јављаги у Цариград свакога тренутка шта бива. Међутим, осване и дан 23 Маја, дан светковине. Са зором нађу се у Топчидеру кнез Михаил п кнегиња Јулпја (ова у српском оделу), чланови владе и државног савета, врхови власти и разних редова друштва из престонице п из унутрашњости земље, представницп варошки и срески. свега око 350 позваних гостију. међу којима бејаху у првом реду сатрудбеници Милошеви, а у ком срезу њпх не бејаше, по један члан њихових породица, Пошто је свршена служба духовска у цркви Топчидерској, пође се литијом до места, које је одређено било, да се пзврши благодарење. Литија је ишла друмом који беше, и с једне и с друге стране. искићен народним заставама, а пролазила кроз два днвна тријумФална свода, од којих је један представљао ратно. а други мирно занимање народа ; одатле се кретала литија ливадом до места, где је бно узвпшен олтар, који беше са стране искићен бајонетима и дрвеним топовима, што оличаваху годину 1815. На благодарењу Митрополпт поздрави кнеза беседом {( задахнутом божанственом љубави, којом света мати православна црква народом представљена, грли духовна чеда своја, тужећн п плачући с њпма у невољи, а радујући се слави и бла-