Otadžbina

338

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

гостању њиховом, јер су користи њене са користима народним истоветне.'" После црквене свечаности наступч друга светковина, која је подсећала на историјски догађај Таковски. Десно од друма беше подигнута на ливади трибина, око које се силан свет стече. Кнез Михаил, са кнегињом, попне се на трибину и поздрави народ беседом, која заслужује свакпризнање и по памети, и по патриотству и посиновљем осео ћању. (( Славећи,вели он између осталог, славећи дела наших умрлих родитеља и њихових још међу нама јживих другара, ми само испуњавамо једну богоугодну дужност благодарности и признателности спрам ретких заслуга, које никад не умиру, а у исто време доказујемо и засведочавамо, колико високо ценимо стање, које је истим делима основано." У даљем говору кнез се дичи, што, као син Милошев, прослављајући дело народа, у нсто јвреме одаје и данак синовље побожности спомену свога родитеља. Он преузноси «срећу п , која је оцу његовом помогла, да својој отаџбини учини услуге, које ће неразделно везати име његово за спомене препорођења Србије. Ради тачнијег појма о кнезу Михаилу, треба да прибележимо, како он тумачи ту а срећу». „Сама добра воља и сама човечија усиљавања, па и кад су најбољим изгледима ободрена, нису свакад довољна за успех у предузетцима и мање важности, а камо ли онаквим, где се ради о судбини и будућности једног народа" (( Ту треба нешто више него жеље, труди и добра воља појединих вођа и њихових сатрудбеника ; ту треба гомила других околности, које све кад видимо састављене, ми у њима налазимо и преузносимо милост и потпору божију, и називљемо их срећом. И право имамо што их тако називљемо, јер кад дајемо то име и благама привременим, која немају ни трајање обичног човечијег века, 1 «Српске Новвнеа од 27. Маја 1 865. у Београду.