Otadžbina

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА 343 овог дана имађаху у својим рукама. Но пз онога преБ оја на лакат — потиче један засебан рукав , чинећи С а оном косом врло уску, као језик врло стрму долину — а сам се олива у Каоничку раван на дал>ини 0 д преко 4000 метара испод (( Св Нестора"... На са• мом крају т-ог а ру кава бил а је моја, батерија. Морам Вас сада повестп мало назад, те да видите бесмпслене пернпетпје, кроз које је мудрост наших ондашњих старешпна врзмала моју јадну батерију за неколико дана: 7. Октобра отишла је батерија с Делиграда на позицију више Каоника испод Кревета. С те позиције, у три сахата по поноћи, поведоше нас 9. Октобра на Ђуниски мост, па уз ону грозну стрмен , по блату и киши повупи на Ђунис. По 20 људи и 8 коња једва на једвице јаде извлачаху један топ; просто се потресмо док извукосмо — а каре осташе под брдом; но тек гато стигох на Ђунис, кренуше нас п одатле одмах — те у 9 часова, тога дана, приспех на рукав, којп се , као што рекох, онако благо слива у Каоник, н на који сам, без икаквих мука и напора, могао извести моју батерију, управ пз Каоника, а не да се мотам преко Ђуниса и сатпрем стоку и људе, убијајући им сваку веру у нашу памет; — али то бејаше славна стратегија тих мутних дана! Када тамо стигох, пешачка борба беше се у велико развила, и наши се прсд ннтензивношћу турске ватре таласаху, док батерија не отвори ватру, која је с толнко успеха дејствовала, да су господа штаблије, са Св. Нестора, с особитим задовољством посматралн, како гранате проређују редове турске, (( као руком однесене" — како ми рече господин Милан Кујунџић' , почасни арт. капетан, који беше послат да види стање батерије, која на голој равни издржаваше пуга-

1.) Морам признати да је тај господин провео дуго у бат ерији — не пазећи на опасност, од које се извесни онако мудро уклањаше, издајући послате заповести далеко иза какве букве... како зли језици причају.