Otadžbina

344 ГРАЂА. ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВ АЊА чану турску ватру. II чак, на једном листићу хартије, начелник артилерије господин Сава ГрујиН, сигурно по рапорту г. Кујунџића, изрази мп своје задовољство (ту листу чувам п данас за спомен). Сутра дан (десетог), врате батерију на (( Св. Нестора". А тога истог дапа, по најжешћем пљуску кпше, отпрате ме опет на исти положај од прошлога дана, са опом лаконском заповешћу : (( Г. Кааитану Тодору Поиовичу предлагаго св 4-ми орудилми отиравитвсл на новуго батерего (Лазарева 1 ) а 2 орудИ прп ОФицер! оставитБ вб лгонет^. МајорЂ Стол^етовг" Тако дословно. Но сада могу рећи , ја бе?ах срећан : са мном пође и „]/ 2 батаљона" (до 90 људи) стајаће војске, као заштнта, коју ми беху још при поласку с Делиграда прикомандовали, те са мном непрекидио моташе се с позицијо на позицију ; њу вођаху наша. два одлична ОФицира , поручик Сима Јовановић и потпоручик Јоца СтефановиА, који су, хвала Богу, још живи сведоци свих догађаја из тих дана. При поласку. ја се замолнх да поведем и трећа два топа, јер ми се беше неугодно цепати, што ми допустпше, рекавши ми у штабу, да ћу на старој позицији , место голе равни, наћи готове солидне ампласмане, за које је раиортирао да их је иодигао, у току тога дана, некакав руски ОФицир Тиханов. Када у неко доба ноћн стигосмо на место, не беше ни „Тнкванова", 2 ни заклона, само нађосмо капетана Мчхаила Нешића, који нам уступи своју постељу и ватру и, по што нас лепо братски по-

1 И данао не знам зашто су јој тако име дали. 2 Тако га мп ОФицири звасмо.