Otadžbina

346

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА

ције, 1 те премислив, ако пропздие цела линија, није вајда ни од ове батерије, наредих да се г&ђа само турска пешадија. У првом тренутку турски стрелци стајаху већ на 800 метара исгхред наше батерије; но наше нишанџије нишанили су тако поуздано , да су, скоро рећи, погађали као из пушке. Колико пута у току борбе. када непријатељ појури напред — приковаше га прецизном ватром нашнх 6 топова, којп по коман-ди загрме као један и гранате се распу по стрељачком ланцу. Но што дан више измицаше, Турци се ближе примицаху; а највеће јаде задаваше турска крупова батерија од 9-см, којој служасмо као нишан у мирно доба, јер је цигло с два метка поздрависмо, док она нас, са одстојања од 1000 метара, спокојно обасипаше ватром. И мени падоше 9 људп са два оФицира: потпоручик Обрад Ратковић, ударен с три парчета гранате, а капетан Никола Нисковски, тешко контужен, лежаше крај батерије, неко време скоро ван себе. Дивном и непрежаљеном јунаку, срчаном поднареднику ЈолдиЉу 2 граната однесе главу — у часу, када ми је био потребнији но сви страни ОФицири... Ја остах сам без кадра, јер и други руски оФицир, некакав потпоручик Александар Григоријевич, нађе за сходно да трчи тражити „начелника арт. мајора Стољетова, те да му јави жалосно стање батерије" — остах сам с неколико простнх \ По бојним пољима већ се давно скупљаху турске гранате, те се слаху у Крагујевац да се преливају — на куршуме кошуљице, а бронза за гранате,.« прави сиротињски рат. 2 Поднаредник Јолдић беше доиста узорит војник, разборит, дисциплинован, тачан, умеш&н — (чим се нарочито одликовао) да му је мало равна наћи ; за страх просто није знао, ннти.се игда хтео поклонити турској гранати; са неким чудним осмехом на лицу, пуним младачке ватре и спокојства старачког нишанио је и палио два топа на трећем волу. Погинуо је као јунак, те је заслужио, да му име остане чувено и поштовано. Иза турског стрељачког ланцз> на пакост, видех дурбином једнога вишег турског ОФицира, где наслоњен на храст, маше сабљом на свој ланац да јуриша; показах га Јолдићу, и он га у зе на своје сигурно око — па се наже да види дело своје гранате; командовах • пали ! и у том часу Јолдић паде без главе — турска беше бржа ! Бог је уоио.После неколико дана сревенисмо се да му жени пошљемо коју крајцару* Ј е Р јадник беше ол<ењен : Ја, Соларовић, и Нисковски дадосмо по наполеондор, Сим а и Јоца по дукат ; а све новце прими потпоручик Алекс. Григоријевич да тобо# 4 јзш скупља од руских ОФицира — да л' их је послао или није, не знам.