Otadžbina

'

ГРАЂЛ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА

347

в ојника, којн беху страхом паралисани, поражени до несвести , јер сва та несрећа потенцира се још удааснијом: у батерију, која још пуцаше, уђе пешачки каплар Никола ЂорђевиЛ , онај што стајаше на страдој, рапортирајући ми — а госиодин наиетан, ионизно вам јављам, Турци су ушли у виноград." Мени овај човек изгледаше као из пакла, ја о њему немађах нн појма, па се само забленух, и тек по што ми понови тај зли рапорат, промуцах... трчи... заштиту... Али остатак послуге 1 беше давно прснуо у шуму, и ја се обазрех сам самцит, са четири човека, 2 који ме не хтеше оставити, с неколико мртваца и 6 голих топова — у врх једнога сељачког винограда, иосред кога беху Турци. Ва истину, поштовани докторе, у том тренутку нисам ни сам знао за себе — само сам блејао у празнину, као осуђеник кога воде на губилиште. Но докле ја бејах на овако страшној муци, јер се није могло ни остати, ни, без топова, бежати , — дотрчаше 80, за ме лаФОва, храбрих* и неустрашних стајаћих војника, а на челу њиховом, моја потад па док живим два мила пријатеља и друга, Сима и Јоца 3 , и стадоше у густом строју пред батерију; а наредник Јов ак Добогиаревић (садашњи пешачки потпоручик), са 16 пешака, оде товарити батерију. Ја узех пушку од војника Милана Јаковљевића, те стадох у редове Симине, од којих за тили час пет падоше од турских куршума — докле батерија не одступи, када тек оставих пушку и пешке одох за бате1 То беху такође народни војници из окр. пожаревачког, осим неколико њих, који беху стајаћи војници. 2 Тадашњи и потоњи догађаји беху ме толико поразили, да им на своју срамоту имена нисам утубио... Но ко су да су, слава им. 3 Један куриозум тога часа вредно је да напоменем. Када су пешаци дотрчали да бајонетом одбијају Турке од батерије и Турци устукнуше, борба се поче ватром : један нам војник, пунећи пибодушу, заглави Фишек, па се окрете Јоци с речма: «г. потпоручик, не ваља ми пушка, дајте ми другу».Јоца, познати добар стрелац,узе пушку, и намести Фишек у лежиште, па том војнику одговори: «глеДај измеђ она три Турчина што су се одвојили, оног у средп, што има плаве бркове — њега ћу да гађам». Пушка плану, Турчин се'' стрмоглави; другови га дочепаше, но и њима би суђено да падну од наших пушака...