Otadžbina

364

ГРЛЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВЛЊА

питах — јесте ли ви Рудничани? А из воде чуше се гласови, нп смо Рудничани него јаднпчани'.... Сутра одох на „Крвави вис". Турци с Нестора бацаху гранате чак на друм ка Ражњу — а на вису стоје некн Зајечарци па колико их грло доноси смеју се .. ки ки, ки... Ја смагох раменима мислећи — Бого, чудан ли је овај српски народ... Ја Вас заморих мојим причањем — у коме је, можда сувопарно и невешто, али истинито представљен сваки догађај... Но било лепо или ружно, на Вас пада грех што Вас заморих овако дугим, можда несносним писмом. * С одличним и дубоким иогитовањем, Ваш аонизнч 1"од. Ј1 оповоћ АРТ. КАПЕТАН.

Ми иримамо тај грех на ое. Читаоци ће самн после овога нисма моћи пресудитп да ли је писац успомена «На гранпци» учинно неправду госп. капетану Т. Поповићу, што је испричао сцену. која се Фактично догодила између њега и ђенерала Чарњајева на вису Св. Нестора. Међутим ми смо ипак сма" трали за своју дужност да наштампамо ово писмо једно с тога да покажемо како ћемо радо штампати сваку исправку, допуну или критику дела «На гранииц», како смо готови да дамо задовољења свакоме коме би се учинило да је поменутим белешкама увређен, или да је његов рад ненраведно престављен, а друго с тога што смо у овом писму нашлн довољно података за ђуниску бптку која је у делу аНа граници« и онако врло оскудно нацртана. Ми молимо г. капетана Т. Поиовнћа да нам не замери што смо његово приватно писмо наштампали, без његовог нарочитог одобрења, али л и смо то учинилп јер знамо да нам он одобрење због свог службеног положаја не би могао дати и поред најбоље вол>е. УРЕДПИШТПО