Otadžbina

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА

363

вили у нашој војсци овакав жалостан прогрес душевни, те да они јунаци — с Бабине-главе, који на Пајешком кршу побише стотине Черкеза и зададоше им такав страх, да за дуго не смеђаху носа помолити из Пирота и Ак-Паланке; да они јунаци са Грамаде, који, ма да падаху као сноиље од цигло 13 Турака, послушно на заповест насртаху голим грудма на зпдине турске куле 1 данас, ти јунаци, не смеју да се окрену да очи Турчину не згледају... То се, по мојој скромној памети, зову последице грубих погрешака, — последице, које пмају свој чисто психички карактер. Тумач свему томе биће историја која је у рукама далеке будућнооти. Али пред нама свима, који смо иза овог рата преостали, зјапи као гроб отворено питање: имамо ли ми још војске, на коју се V озбиљном часу може рачунати?... Тумач томе могу бити само људн, које немилостпво памћење погања кроз све преживљене догађаје. А то је тако нужно за скору будућност.!. Ето тако ја писах, тако осећах на један дан после ове страшне борбе... — 18. Октобра 1876. лета по рођењу Христову .. Но да се опет. после толико година, вратим на Мораву. Ја сам доиста очекивао да ће непријатељ паметно пожњети резултате свога успеха у овој битци — како би то учинила свака европска војска ; па да би мање жртава пало, по што се реших да с батеријом останем на обали Мораве. наредих г. поручику Солару — те одведе сву запрегу ; а ја остах само с иослугом, муницијом и шест топова, на Морави, где не беше више нигде никога... Глува поноћ, крај обале стоје 6 топова, а до њих стогодишња топола — испод ње сија ватра, крај које се бејах згурио ја и наредник Гаја,а до настопови и послуга.. Преко Мораве нешто шљапа —- ко да воду гази !... За-

1 До душе то опет беше велика српека тактика — из Ћир-Тасине кафане.