Otadžbina

368

БАНОВаЊЕ стефанл твртка

ћање; папа није могао извршити што обрицаше, без помоћи угарскога краља. Али се овај тада није хтео бринути за ствар папску јер би морао пренебрегнути много веће своје интересе. С тога је остављено било самим Балшићима да се ослободе од Твртка, што су, мора бити, по кратком времену и учинили , кад наста за босанску државу опасност, која имађаше исти извор, који и прва. Твртко није био према српској држави у онакоме положају у каквоме беше према Зети. После смрти Душанове, намесник његов Вукаишн, имао је да одбија навале турске, да брани границе од самих унутрашњих српских непријатеља и да се сам брине како ће своју строст за грабљивошћу што више засититп. Па поред свега тога, Твртко се имао бојати једнога властелина, којп као заштитник намесника српске државе, могаше доста штете нанети земљама босанскпм. То беше Никола Алтоманић, жупан ужички, који у то доба као и родитељи му тежаше, да ма на који начин придобије што више земаља под своју власт, те је с тога заједно с Вукашином гледао да од свог српског суседа, властелина Лазара, одузме што више земаља, у чему испочетка и успеваше. Судећи по освојачкоме, грабљивом и немирном духу Николином, који не бираше средства, само да до цели дође, може се извести посигурно , да је гледао користити се приликама, које владаху у Босни године 1366-те, а ово му је пре могуће било с тога, што његове области граничаху бановином босанском. Па за то, и ако немамо споменика, који би нам тачно одређивали време, кад је Алтоманић уиадао у земље босанске, ипак је јасно то, да је гледао сваком приликом да их оштети и оплени. На против зна се поуздано да је Твртко, после године 1367-ме доста штете претрпео од тог грабљивог суседа.