Otadžbina

БАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА

367

димо, ипак би он био сувише мали да се истави на супрот сили, као што беше Душанова. За време овог моћног владаоца , као зетскн управителз, спомиње се Балша, који је, као властелин српски по свој прилици 0 д њега био постављен. Према томе, мислим, да сам доста јасно изложио, да се освојење Зете, које историци спомињу, — а ко га је доиста било, морало догодити после године 1366-те, јер ове године беше она буна, а на две године за тим наилазимо на један споменик, који нас наводн на ту мисао; с тога је очевидно да би се ово морало догодити само у другој половини, или на крају 1367-ме године, а никако у почетку ове, јер после сваке побуне потребно је неко време за повраћање реда у земљи. У овоме мишљењу утврђује нас и само стање Србије и браће Балшићд. Они се нису могли бојати од српске стране толико, као од босанске. С тога, можда што већ бише покорени од Твртка, или да би се од овога сачували, увндеше онп да им у томе нико неће бити тако снажан заштитник као папа. II доиста, Балшићи су се на њ' могли поуздати и зато, што је он већ негодовао Твртка, који му се наклоњен не показиваше, јер беше поклоник источнога православља. С тога покушају онп да папу за се придобију, па га замоле за покровитељство, обећавајући да ће прпмити католичку вору. На то папа Урбан V. одговори (у иисму од месеца Јула 1368) : „жупанима зетским Страшимиру, Ђурђу и Балши, с каквом је радошћу чуо, да су се они, оставпвши веру шизматичку (псточно - православву), подвргли римској столици. п Обећа им потпуну своју заштиту и потпору, особито онда. ако не буду вређали свештенике римске и остале верне католике, међу које спада и град Котор, којега, како чује, жупан Ђурђе већ од дужег времена непријатељски узнемирује. т ) Но ово је било само обеМ Види у «Агк1\и га ји§об1ауепзки роујебП1си» кљ. II. стр. 12 Кета1с1-а Т XVII 1368 и 19.