Otadžbina

372 БАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА \ равно да се ова] не даде од 1 својега смера одвраттгпг, јер то беше једини пут који заостајаше. Према ономе што изложисмо, јасно је, да је Твртко односно верозаконских ствари био права супротност СгеФану Котроманићу. Док је овај у последње време својега владања допуштао, ца шта више ишао на руку оцу Перегрину, који ревносно распростираше католицизам по Боснп, дотле је 'његов синовац Твртко, био противан намерама Фрањеваца калуђера. који су највише ширили католичку пропаганду. Твртко не беше страстан привременик правословља, да није трпео у својој земљи друге вере. Баш на против, за његове владе налазимо ми у Босни (богомилску) патаренску јерес коју бан не гоњаше, и која још и сад бројаше дане своје моћи. Сем ње, ту је и псточно православ.ље, које Твртко исповедаше. а такође беше п обраћеника римокатоличких, који још од пре пређоше у крило римске цркве. Према Патаренима (босанским Богомилима), католика у Босни беше веома мало, н потпомагати римску цркву у ововреме, значило би потпаљпвати незадовољство код Патарена. одрећи се православља. и спремати за се унутрашње немире, којпх би кад тад било, а особито онда кад би Твртко био у неприликама. Колико је ваљало бану да буде у томе обазрив, могу нам за пример служити догађајп за владе СтеФана Котроманића, када овај увераваше папу, да му није никако могуће гонити Патарене, јер би ови нашли моћнога заштитника у српскоме владаоцу Душану, који беше противник римокатолиштва а заклети непријатељ банов. Сад пак, и ако Патарени не могаху наћп ослонца у српскоме пару и његовоме намеснику, ипак су сами били толико сложни да праве нереде и да се буне. Твртку није ишло у рачун да их гонн, то му не допушташе његова политика. Не бившп страстан приврженик ни једне вере у Босни, Твртко је тим лакше могао остваривати доцније своје планове, јер