Otadžbina

БАНОПАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА.

373

много значи знати се одржати на висини религиозне тодеранције, у веку, који се ти.м најмање одликоваше. Незадовољство властеле босанске, које по свој прилици беше доста знатно одмах на неко време после прве п обуне, растијаше све већма , и већ се беше разбуктало године 1368-ме када се млађи брат Твртков Вук јавно истаче на чело незадовољницима Више пута браћа и сродници владаочеви, служили су и у српској историји као оруђе неко, којим се властела могла светити своме владајућем краљу. Она је против СтеФана Првовенчаног пооунила његова брата Вука, бунила се протнв Радослава и протерала га, подигла Душана протнв његовога оца СтеФана Дечанског, а овога против Милутина. Она беше веома сиажна, докле јој Душан не саломи моћ. Такве прилике могле су сад послужити и незадовољницима босанским да иодигну против бана претендента на бански престо, његовог рођеног брата. Вук је тада имао под својом влашћу Усору, предео, који се простираше од обала савских, па између места Сребрника, Добоја и Дубровника 1 ). Он је овде владао као потчињен Твртку, и бпо је спрам њега у оним истим одношајима, у којима и зетски господари према српској држави. Вук нпје имао равне власти с баном, али је увек могао имати једно с{".едиште, око којега би могао сакупити незадовол>нике, који би, тежећи да оборе владајућа бана, шпли на руку његовој грамжљивости уа банским престолом. Од најглавнијих његових присталица беху : Дабиша, незаконити стриц Мирослава, стрица банова, који је владао Неретвом. Уз њега бејаху његови синови: Владислав, Пурћија и Вук, који су владали земљама око Дрине, Босне и Усоре; сем тога Санко, Младенов син, који упра1) Види Јиречека «1Не Напс1е1881га$зеп ипс! Вег§\\егке \ оп Возшеп ипс1 8ег1ЈЈеп ^аећгепс! «Дев М1ие1а11егб)). Стр. 30.