Otadžbina

7 Т I Ј Н 0 С Т И

У тихом шуму звуци лете Кроз поноћ доба мирно, Кад нами сјајне звездице трепте Ветрић је тихо пирн'о; Додирну усне, витице твоје, Несташан летну б.шже И танки вео, смелости моје, Криоцем лаким диже. То ветрић пирну, не дршћи мила На груди ходи моје, 0 како пламте образи твоји, Вреле су усне твоје !... Милине рајске на њима леже, Ја грешник дршћем само Кад са њих очи недрима <5еже И блуде даље тамо. Подсмешљив Љељо над нами леће Запиње стреле своје, У очи твоје ено се слеће Да рани срце моје. А ноћ је тамна и све је мирно Тек ветрић што се вије, И тавни вео поноћи мрачне Што наше тајне крије !

,РАГ. Ј". рГ-ЛИЈТч