Otadžbina

374

БАНОВДЊЕ СТЕВАНА ТВРТКА

вљаше пределом између Коњица, Невесиња и мора 1 ). Ович побуњеницима зар још једина нада беше у Вука. Кад би и ово пропустилп, незадовољници би моглп сами себи шкодити, јер са већим оснажењем Твртковим, извесно да би морала следити њихова слабост. Имало ое бирати једно од двога : или да пусте, да им се моћ постепено одузимље, или да победивши, постану снажнији. Незадовољннци морали су испрва у потаји радити, и бити стрпљиви, јер им позив не беше лак. Завера се тако могла срећније извршити; иначе могле су наступити онакве последице, какве су иостигле пређашње бунтовничке властеле. Успех би био сигурнији, кад би у то време Твртко био на страни, јер много чини, кад није у држави владар, нротив којега се иобуна спрема Опозиција побуњеницима бнва неодважнија, него што би то било да је на њеноме челу сам владалац Тада обично завладају метежи такви, да присталице дотадашњег владара изгубе присуство духа, а ово је први корак к пропасти. Тада ваља придодати неколико срећних удараца, и циљ је погођен. Да се пак Твртко није надао скорој буни, види се из тога, што је ове године отишао био у Будим, на двор Лудвиков. Тиме је прилика дата и буна букну. (Наставиће се)

1) Види Јукића «2ет1јор18 1 ро\'је$1п1са Воепев. Стр. 103.