Otadžbina

\ 392 ШТЕДИОНИЦЕ С ПОГЛЕДОМ НА НОВ. И ЕКОН. БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ

1865 год. пмају и онп онакве штедпонпце, као што су бне у Енглеза. Италнја је следовала 1876. нрпмеру Белгпје, а Нпдерландска 1880 год. завела је такве исте штедионнце. Па и оне земље, које се још нису решпле да пођу новпм опробанпм правцем, раде на проучавању ове установе збиљски и од дужег времена Аустро-Угарска влада проучава ову ствар још од времена Хоенвартовог миниСгарства и сада се бавп испитивањем резултата италнјанских штедноница. У Немачкој се јавља јак покрет да се напустп досадањи склоц штедпонпца, па да се приступи другом, модернијем. Огроман преврат, који су произвели Енглези својом установом штедпоница. одјекнуо је , као епохална мпсао, у све добро уређене државе. До сада је Нидерландска последња држава, која је пресадила ту установу. С тога ће бити вредно забавптн се мало дуже око пзлагања нсторије ове установе у њеној земљи матери — Енглеској п у Нпдерландској, где је дотерана према многогодкшњем искуству прибављеном од других народа 1 Енглески банкар Карло В. Сик покренуо је мисао о штедионицама онаквим какве је 1861 год. тадањи британски министар Финансије а садањи председник енглеског кабинета Гледстон усвоио и протурио кроз енглески парламенат тако, да је 17. Маја те године већ нздат закон о томе. Најглавније црте у томе закону ово су : У свнма местима у краљевини британској где год има поште, постоји н једно одељење штедпоничко, које цео дан, докле је год пошта отворена, прима улоге од оних, којн их доносе, и враћа их онима, који их траже. Све уложене паре спроводи пошта у главну касу тако, да ова каса пзгледа као установа која у свнма поштанским штацијама има своје Филијале. Британска влада јамчи за улоге, који се предаду поштанским штедиони1) Податке за ово нашао сам, нзмеђу осталога, у 1ЈисК'1§ Е1Неи — 0Б °Ј књизи : «Ро518рагка8беп % > 1881 год. Јепа.