Otadžbina

ШТЕ /-'ИОННЦЕ С ПОГЛЕДОМ НА НОВ. II ЕКОН. ЕУДУЋНОСТ СРЕИЈЕ 391 лзгубио из вида. Он је у овоме погледу чедо свога врелена. Жалити је само што се после иступања г'. Пантиног са управе Финансијске није даље радило на сувременом усавршавању ове установе, којој је он положио ле п темељ. Шта више и сам број окр. штедионица остао је онај исти, који је заведен указом намесииштва књ. достојанства од 12 Јан. 1872 год. По том указу заведено је свега пет окр. штедноница и то у окрузима : крагујевачком, смедеревском, чачаиском, ужичком, и крушевачком. Ни један други округ нема ни дан дањи своје штедионице. Оволико је довољно речено о историји садашњих штедионица. Дотакао сам се ове историје с тога, да се не би с једне стране мислило да сам било намерно било нехотице превидео, да у нас постоје државне установе окр. штедионица, а с друге стране да би јаче пала у очи разлика између оне установе која се сада зове штедионица и оне какву би требало према садашњим приликама завести. Не ће бити без интереса, да бацимо један поглед на установу штедионица у опште. Штедионице су у Европи давнашњег порекла. Оне су у разним држава прошле кроз разне мене. Па и сада су скоро свуда више или мање разнолике. Начело економно, да треба мале капитале удружити те да буду по привредну снагу народну корисни, извршено је свуда, у свакој земљи, са више или мање успеха. Највећи успех показали су у овоме Енглези, који су први увидели, да њиховом капиталу треба регулатора, ако хоће да он над њима не врши онаква насиља каква је вршио и врши по другим земљама. Овај регулатор нашли су у својим штедионицама, које тамо постоје од најстаријих времена, али које су тек од 1861. године добиле онакав облик, какав се данас у целом свету за најбољи сматра. За Енглезима пошли су Белгијанци. Од