Otadžbina

В Е Р Т Б Р

399

Најзад ио свршеном послу прави се с непријатељем, односно са женом уговор мира, и после се приступн смањивању плате чиновницима и тоалете женн. Још има нешто што у бањи веома наличи на рат — то је шаренило. Видите на пр. оног проФесора Недића да нисте дошли у бању не 5и сге веровали да има у свету таких људи. Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав додатак Аугсбуршким новинама или депешу Политичке кореспондепције. Па поштар Кошутић, који се је ире звао Поповнћ, а ш му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени (С својим Фамилијарним именом Кошутић", и ако он није имао ннкакве Фамилије, и Бог зна да ли он сам зна где је се родио. Тај Кошутић, тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима ; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а које каквим протувама дају зобнице „зобнпце, мој господине!" с дукатима, и постављају их за велике достојнике; о некаквом великом топу, у томе свирају двадесет (( двадесет и више цигана"; о касама, које кад пробаш да обијеш пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ. Није ни себе заборављао у својим причама : на пр. како се пере свако јутро хладном водом «а у зиму снегом" , једе много папрпке и бнбера, устаје рано и много којешта што је тако ситно, као шљунак, којим су посуте алеје у парку. Он је ^е дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић, и воли да га сабља саплеће, те је никад не иридржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добија изглед немарног ритера. Страшно му је мило кад му ко каже да је ђаво или обешењак, п труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим нзразима, на пр. (( грозно гл У п)> > «гадан да бљујеш" птд. Воли да говори и о ју26 '