Otadžbina

ВЕЗИР АВОГОВИЋ

425

Златарнћ Властојс, поглавица дубровачке насеобине. Златарик Мнлун I Мартиннћ Ђоно ј ДЈбровачкавластела Лан Шохај, логлавар над рударима. Лесандрик. иосланик лубровачки. Лела, Властојева Мнла, Мартинића сеја. ИпанишиКа жена. Иванншића син Душан. Грађани, војници, гласоноше, вратар, стражари, паше, Турци, жене, деца, и др. Збива се у Новом Врду и око њега године 1455. II Р В И Ч II Н г Руетан (у орпском оделу), сретне се с Урошем и Милуном Рустан. Је л' добро јутро, седа старино? Урош. По божјој вољи сад. А куд ти ? Ти странац јеси ? Носиш неки глас ? Рустан. Од Смедерева, стола Ћурђева, 0д силе турске бегам. Урош. Бегаш ? Момче ! Шта би ? О збори! Да ли ириспе деспот ? Мнлун. Је л Кантакузен Турке разбио ? Урош. Ти ћутиш. Није добро. Зло је зар ? Па не ћеш да нам сада причаш јад. Милун. Зар Омедерево Турчин прегази ? Урош. И све зар паде кркнику под мач ? Рустан. А шта ће друго, сила кад налегне. Ко може супрот вољи божјој ? Урош. То није божја воља. Враг је ту. Рустан. Оа Турцима је ђаво, старино, А Србе давно оставио Бог , Ту извор лежи целом јаду том. Урош. А брат чи ? •Ру сган. Њега стара погуби Абогов"ћа син.. . Урош. И проклетник. О боже зар си ти наредио,