Otadžbina

426

В Е 3 И Р АВОГОВИЋ

Да брат ми, Орбин, види такав јад? Зар тако грдна војска турачка Немаде друге душе продане Да смакне жмсот дичну Орбину Већ одмет, изрод, звср и рођен кум ?! 0 небо, ће се згрозити па нас, Проклетство неко свуда прати нас, У свету нема среће већ за нас ! (одеј

II Русхаи. (усеби.) Да, наопако пође све по вас. Јована вашсг разменио кум С пророком мојим. — Можеш ли му што ? У вољи му је ето више ТО. (задржава Милуна) Не пди љутит за њимс и ти. Остани. Жељно чекам твојих речи. У граду још сам незнан, још сам туђ ; А често слушах као дете још Да много што шта крије овај град Што на далег.о нема никој други. Па причај сад, јер незнан, куд ћу поћи Кад не знам на шта стајем у шта гледам. На пример овај лепи трг — тај двор Мидун. Најлепши то је трг у граду свем. Рустан. А име носи ? Милун. Обичића мач. Рустан. (у ееба) Обилић ! — То ли само ђаур зна ! А где је сабља челеби султана ? Видећу шта ће челичније бити. Милун. А овај двор, од свију највиши, А украсом од свију најлепши, Војводе нашег јесте. Рустан. Ко је тај ? Милуп. Из Дубровника власте Златарић. Од оца му је старог остао Да пређе с њега стара сад на кћер. Рустан. На кћер ? Милун. Јер сутра отац је удаје. Свој лепи бисер, алем камен драг,