Otadžbina

438

ВЕЗИР 4Б0Г0ВИЋ

И више волим детињи му мач Иег' сабљу ову што потреса свет. Чек' малм да ти реч пољубим ту, Коју си пис'о кад си Српче био, (пољуби запис) Коју ћеш сада као везир Махмуд Избрисат сабљом што је Србу гром Освет' се томе дечку Махмуде, (брнше) (тронут) Освет' се самом себи, самом себи. (Док он то радн, чује се жагор п журба народаиз далека. Он се тргне). Шта чух то ? — Буна нека ? — Где је он ? 0 боже, где је ? (Народ виче из далека : На вешала ! на вешала одмах ! Нема му суда!) Махмуд Да трчим тамо, да се кажем ко сам. Зар не ће они у Махмуд везиру Познати као и ја Звездана ? 0 Алах, ти ми сада помози ; За службу моју сад ми плату дај. Не, идем, морам видет сина свог (пође) За шегов живот положићу свој. (Рустан искочи пред њега, бежећи) XI Махмуд. 0 боже! он ! — Јел' он ? — 0 момче, стој! Рустан. Од једног бегам ево, другог сад. Ох Турци су ми мрски данас (виче) С пута ! Махмуд. Ти ниси тамо ? То је Муса сине ? Рустаи. Мој отац !? Махмуд. Он те грли. Рустан. Спаси ме. У граду доле ухватише Мусу Сад мене траже. Махмуд Храбро сине мој Па добро све ће окречути Алах, Па најзад зар и памет луду твоју. XII Народ доведе Мусу везана преобучена. Златарик излази из куће. 1 из гом. Ал' ја сам видео још једнога с њиме. Више њих. И тога одчах на вешала с њиме.