Otadžbina

ИЗ ЈЕВРОПЕ

459

2. Династичке тезкње учиниле су, да су се у војсци задржали многи стари војници, а тиме је умањен број ислужених, због чега ни резерве велике није било, а отуд ни ојачавање стајаће војске у ратно доба. 3. Концентрисање убојног материјала само на неколико тачака у земљи, централизација војног бирократства и необдржавање територијалног уређења бојних јединица, у миру као и у рату, односно спреме, отешчало је јако мобилизацију и цео оперативни план пореметило. 4. Недовољно уређење система народне војске учинило је, да је одбрана земље пала на саму стајаћу војску, па кад је ово настало и земља ]е пропала. 5. Рђав ђенералштаб, јер није познавао трупу, којом управља. 6. Једнострани назори извели су на чело војске многе несавесне и неспособне људе (Базен, Паликао). 7. Неувиђавност и недовољна спрема као и неумешност употребе материјала који се на расположењу имао. Резултат : Овај контраст међу организацијама немачке и Француске војске, разуме се, да је одмах у почетку несретно на последњу дејствовао, и то : а. У место стратегијске оФанзиве (напада), коју су Французи у почетку рата наумили били да предузму, својом неспремношћу натерани су на деФанзиву, и ако су први на Рајну изашли, али без довољне спреме, резерве и нужне концентраиије. б. Немци су изашли на границу после Француза, али кад су се концентрисали, били су већ за ОФанзиву спремни (2 Августа), а могли су се већ после 6 — 8 дана мобилизације са успехом да бране. в. Рђава организација променила је операцијони план Француза, рат на њихову земљу пренела оФанзива их немачка у спремању још затекла. То је почетак Француских несрећа, а спремила их је никаква њихова војна организиција. г. У место да буду равни бројно са Немцима, Французи су осстали у великој мањини. II. Тактишсо изображење. а. Немачке војске. 1. Способни ОФицири на челу војске упливисали су хорисно и на образовање труца. 2. Маневровање у миру приближно као и у ратно доба са свима могућим приликама и претпоставкама.