Otadžbina

460

II 3 ЈЕВРОПЕ

3. Благодетан уллив њиховог вал>аног ђенералштаба, који је преносио знање у војску и унапређивао је према ступњу сувремене ратне вештине. 4. Паметно разумевање и употреба артиљерије и коњице на бојишту. 5. Велика пажња на га^ање у нишан у мирно време. 6. Француске војске. 1. Услед успеха у рату 1866. усвојена је деФанзива у Француској војсци као главнији начин борбе, због острагуша, што је сс највишег места препоручивано. Отуд велика пажња за бирањем положаја и подизање стрељачких ровова ; а то је убило ОФанзиву која је у крви француског војника. 2. Слаба употреба коњице и артиљерије. 3. Маневровање по калупу унапред одређеноме. 4. Мало се давало цене гађању у нишан (само бројна а не по каквоћи). 5. Неспособни ОФицири и слаба дисциилина. 6. Славољубље пређашњих ратова опнло је војску, те није упоредо напредовала са војничким знањима. Резултат је, да су Французи: а. Држали се деФанзиве увек и онда, када су наиадно требали да дејствују (Спихерн) ; или ако су и нредузимали оФанзиву, то је скоро увек касно било (Верт). б Недовољно користовање месношћу због рђаве управе. в. Пуцање на великој даљини. III. Стратегијска способност. а. Немаца. 1. Ваљан ђенералштаб спремио је добро војску, с којом је после 15 —18 дана могао по вољи располагати, одлучну офанзиву предузети, и увек на њену тачност рачунати. 2. Претежан распоред одмах у почетку рата (боља концентрација и подела у војске). 4. Добро познавање противника како његове земље, тако и војске. 4. Добар пренос и издржавање војске.