Otadžbina

ИЗ ЈЕВРОПЕ

461

ј . Целксходна употреба коњице у стратегијском погледу за сазнавања о непријатељу. б. Француза. 1. Због рђаве спреме и неспособне управе погрешан распоред војске (рђава концентрација и подела у саме корпусе а не војске). 2. Рђав ђенералштаб ннје се побринуо о позвавању непријатељске војске, ни земље. 3. Неумесност у уиотреби преносних сретстава због рђаве управе, отежало је спрему и концентрацију војске. 4. Никаква употреба коњице у стратегијском погледу (и ако је ово у последње време озго препоручивано). Резултати су : а. Несрећан распоред у почетку. б. Одбрана и инвазија. в. Неумесна кретања према непријатељским операцијама због његовог непознавања. IV. Политичко и друштвеио гдедиште. а. Немачке. 1. Политичка зрелост и уметност што су се јужне државе придобиле за јединство Немачке и заједничку борбу, и ако су 1866 год. биле тучене. 2. Обмана Француза док се боље нису за рат спремили (цела Немачка). 3. Вештим дипломатисањем у почетку рата задобивене су симпатије страних сила, а то је у многоме већи заплет а можда и коалиције извесне предупредило. 4. Немачки народ је сложнији у раду и тишији у изразима осећаја; друштвено је стање још доста једнообразно; у војсци, као и у народу, скоро никаквих партија нема. б Француске. 1. Њена неувиђавна политика сложила је јужну Немачку са северном 2. Погрешка што је неспремна у рат утрчала (несавесност министра ЛебеФа), а није морат, јер је могло касније бити. отаџбина VII, 27 30