Otadžbina

прилози за цознавАЊЕ далмације

463

Десно крило образовао је I кор (Мак-Махон) са VII кором. Центрум II са III и V кором, А IV кор био је лево крило. Корови су се састојали из 2 или 3 пешачке дивизије (последњи су за маршалв), са но 3 батерије (1 митрал,еска) и четом инџинира и једне коњичке дивизије. Осим тога корпус је имао за резерву по 6 до 8 батерија и по 1 до 2 чете пизнара осем осталих ситних делова. И у овоме види се превага немачке војске, јер је она подел>ена у мање масе, које су свака за се самосталније и покретљивије од Француске, где сви корови завис-з од једне управе, без икакве самосталности.

VI. Операдијони планови. а. Француза. Наполеон је знао да је слабији од уједињене Нзмачке, па је ишао на то, да одмах у почетку рата јужну Немачку одвоји с>д северне, или бар да је неутралише. Ово је мислио да постигне предузетом иницијативом одмах у почетку рата. Упадом у јужну Немачку рачунао је, да ће је од северне одвојити, а тим успехом мислио је да ће добити садејство Аустрије и Италије. Усамљену Пруску држао је да ће тући сретством хитрих операција, да јој на сусрет иде, јер би снаге приближно равне биле. Да ово постигне Наполеон је решио : да се код Меца концентрира 1 50.000, код Штрасбурга 100.000, у Шалону 50.000. Затим војска од Меца да оде Штрасбургу, и на челу од 250 хиљада војника да пређе Рајну код Максау, да натера јужну Немачку на неутралност, па да Прусима на сусрет иде. Међу тим Канробер са 50.000 у Шалону образовао би резерву и чувао повратну пругу. Овај је план и према геограФСком, политичком и стратегијском положају Француске и Немачке од свију других, најугоднији био, јер је најбоље положеној цељи водио. Што се ни у колико није остварио, узрок је једино и највише организација и спрема њихове војске. Оамо би, по моме мњењу, још корисније било, да је концентрација веће снаге наређена била у триуглу Бич, Висембуг, Штрасбург, а не код Меца. Једно заго, што је ближе ОФанзивном об.јекту, 30»