Otadžbina

464

ПРИЗОЗИ ЗА ЛОЗНАВАЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

па је мање припремних кретања; а друго, што утврђени Мецки логор са резервом довољно заклања повратну пругу. Сви други правци, више или ман.е, бнли би погрешни, а ево зашто. Преко Белфора била би главна оФанзива или само диверзија, није корисна што је много дужа, па више времена потребује, Фронт би био јако протегнут, па лако прекиду излошен, као што се и сада догодило. Преко Белгије је већа опасност да се не дигне и њена војска осем случаја коалиђ,ије, а према концентрацији Немачке војске (Баварски Пфалц) излаже се бок и повратна је пруга у опасности да се одсече и на море баци. И преко Луксенбурга није "бољи правац, јер се оставља немачка сила у боку, повратна је пруга у опасносги а удара се на путу, на градове рајнске : Келн, Кобленц, Мајнц. (СвРШНЋЕ СЕ.) Јов. МишповиК. ПРМОЗИ ЗД ПОЗНАВ&ЊЕ ДАЛШАЦИЈЕ (Свршетак.) Оувоземни Далматинац, од природе је створен за храброга војника Ј ); Островљани и Бокељи су одважни морепловци. 2 ) На овоме реду, важно ће бити чути ријеч поведену године 1874 у славјанском општеству у Петрограду А. 0. Гудиловића о нашој браћи Бокељима и Далматинцима, и ево што он реч е: »С]?би Јадранснога ириморја рачунају се као најбољи мрнари цијеле Јевроае. Бокешки кааетани (из Боке Которске) зааовједају својим и туђим бродовима ио свима морима обију светскијех иоловина. Пошљедња ексаедиција аустријска на сјеверни иолус, која је открила тамо нову земљу Ггапг-Јозерћз-Бапс!, била је с.астављена готово из самијех далматинскијех и Кварнерскијех Срба. Тамо су они још једном доказали свијету своју саособност да могу сносити сваки климат, као и одважност на сваку оаасност. ') О овоме, као и у опште види о иашој браћи Далматинцима, Бокељпма, Херцеговцима н Црногорцима сОтаџбинуу за Јул 1875 стр. 430, 431 па и даље опширно ; «Отаџбнну» за Август нсте године стр. 526, чега ћемо се на своме мјесту дотаћи. 2) В. цит. Магазин 1838 стр. 43.