Otadžbina

466

ПРИЛОЗИ ЗА ПОЗНЛВАЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

Тај оштроумни историк ослања се особито на етимологичку сличност мјестнијех и пластитијех назива, које нам је повјест сачувала о чистијем старијем Илирима. И зааста морамо рећи, да сличност дотичнијех нмена са словенскијем изненађива нас, како нам свједоче многа имена. Ипак ноказују многе околности на велику сличност старе илирштине са словвнштином. Велеважно је, да су се Илири свуда тако лако спојили са касније дошлијем Оло венима, те се у аи без трага претопили. Тако можемо ово питање још вазда отвореним држати. 6 Дакле, Плири су први и прави становници наше Далмације о којима г. Јанковић вели : Ми нећемо да се овдје улуштамо у истраживање, да ли су баш Словени или стари Илири (Албанци или Скипетари) праобитаоци ове земље. Доста то да се зна, да је још прије 6 стољећа Словена било у Далмацији. Али они прије велике сеобе Хрвата и Срба (између 034 и 638 по Хр.)ниеу имали још никаква државна устројства, " што је права истина. Ипак, ова земља важна и значајна бјеше увјек ; јер по своме положају, по својој трговини, она је у цијелој царевини аустријској најважнији крај, а по нарави, обдарена је прекраснијем пристаништама и лукама, а права је и наравна свеза између истока и запада, између Италије, Грчке и Турске, а мораће у њу кад тад стицати се трговина из Маџарске и Хрватске, чим се замишља жељезничка пруга повући од славнога Дубровника до Оарајева. ИГто се тиче далеке давнине наша је дична Далмација позната као мајка највјештијех морнара, као мајсторица најљепшијех бродова, што је стари свијет виђао, као колијевка славе и јунаштва, 8 као крваво позориште онога многодишњега рата између римскога насиља .и старе илирске слободе 9 . И тако, можемо и готови смо рећи, да је данашња краљевина Далмација једна мала чест онога неизмјерног проетора земље, на којој је силни и моћни народ Илира у старо вријеме обитавао. 10 Но са свим тим, бјеше ово премда мало кра-

6) В. цит. Рго§гат отр. 15.

7) В. «Отарбину» за Авгуот 1 875 отр, 526.

8) 0 јунаштву једном је говорено гдје оно бјеше ријеч од 1866 године.у којој је очувата чаот ауотријоке заотаве под Виоом.

9) В. Магазин 1852—53 год. стр. 9 и 10, а у опширности пространу историју Далмације па и у Магазинима за овим и другијем годинама.

10) Народ Илирски, по мњењу далматинскијех списатеља поотане из смЈесе пражитеља Илнра о цетличкијема познпје дошавшијем Оенонскијем Галима од којијех и град Сењ овоје име носи. 8И ћопог апицшШ!... 811 СаћиПб ^иочие. РНп. в. Магазвн 1838 стр. 53. под прнмједбом.