Otadžbina

прилози за познаване далмације

465

Слављанским морнарима највише су били обвезани Мљеци за своју силу и славг/ своје флоте Они су саасли част аустријске заставе аод Висом (1л38а) 1866 године." Овај народ кога овако достојно пиоац иаведени описује, под владом Мљетачком лежао је у тами ; јер нигдје не бјеше јавнијех школа, а оно што би се по градовима учило, учише дјецу приватно свештеници. Народ овако сам себи остављен, чамио је дуго вријеме ; али не бјеше у своме јунаштву клонуо, ког смо видјели, да је на двоје подјељен, те нам је сад говорити о островљанима (за посмјех бодули звати) 3 , а особито о онима, који на островима Задарскијем и Шибенскијем живе, о којима се управо може двоумити да су Срби, јер језик којим говоре, веома се разликује од онога који се говори у Србији, Восни, Херцеговини, Црној Гори, сувоземној Далмацији, Славонији итд. Тако, у њих се чује у род. множ. црљеник, пасов, јазик, јасти греди сином (грндис&мо) итд. Или да ннсу они стари српски језик о коме се филолози толико препиру, вадржали?! (Тап1аз согаропеге Н1ез!) 1 Прегледавши Далмацију питањима која смо навели и нашлн за потребно навести по задаћи коју смо си задали, нама се обратити ако ће и часком на прошлост Далмације, те ћемо је прегледати у оној слици у којој је, а тим самим оцјенити хвале достојну трудбу г. Јанковића као што смо рекли, којом нас је упознао и дао нам повода и згодне прилике да се још боље уиознамо са овако важном земљом, као што је наша Далмација, наша браћа Бокељи и Далматинци, о којима ћемо на своме мјесту а даље мало проговорити. Дакле, у колико нам је из историје познато, први становници источно-јадранске обале и оближљијеч; земаља, бијаху славни Илири. 5 Њихово аријско - јевропејско прочедење бездвојбено је. Али још није ријешено питање односно њиховога одношаја према СлоЕенима. Многи истраживаоци старе повјестнице, цијене, да су били стари Илири еловенске крви и најодличније' те најуспешније кушао је то мњење бранити славни П. Ј. ШаФарик, највјештији познаватељ старина славенскијех, у ^воме изврсном дјелу „Старожитности сл; венске." 3) В. цит. Магазин 1838 стр. 42. 4) Види исти Магазин стр. 42. Ово сравни са Историјом српске књижевности г. Новаковића од стр. 125 до 153 у опширности, а односно види стр 146 до 147. 5) Сравни «Отаџбину» за Авгусг 1875 стр. 526 ; Рго^гаш с. кг. Кеа1по§ I УеНко^ ОЈтпагЈја и Ко^оги од 15 до 27 стране у опширности о Илирима н њин историји.