Otadžbina

470

ПРИЛОЗИ ЗА ПОЗНАВАЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

ден Јанковић, и то оне Далмације, која преживи разне згоде и незгоде, а особито под Турцима, владом Мљетачком, Французима, Шпањолцима и други ; ем горијем владама, од којијех неке више, а неке мање, али готово све понешто више зла него добра овој земљи учинише, те како се разни народи мјењаше, тако се и срећа ове земље мијењала. У старо вријеме Обри су све што је бољег било поарали, а у новије врнјеме за њима Мљечићи, а за овима Францези, те што не учиии један, оно је учинио други господар, као бјеше Мљечићи, који уништише гору, бајаги да ајдуке потру, некадашње заточнике народне слободе. Орај пусти господар све је горе исјекао да се обогати, да тим себи морску силу ојача, а народ његовом муком закоље и задави. Свака срећа тад је народу престала, а наступила му невоља |8 , кад су Млечићи дошли у ову земљу, јер кад дођоше у Далмацију као пријатељи да помогну онима који су их звали, онда извратише наопако своју опаклију те заборавише и порекоше сва обећања а ночеше господарити као у својој кући, намјестише на сва главнија мјеста само своје Мљечиће и по гдје кога приврженика; сву корист обратише у свој тоболац. те тим вјероломним поступком омрзнуше свима, и градови зажелише да их се ослободе. Најпрви Задар устаде на оружје, протера тако званог мљетачког ректора, који бјеше прва глава у граду, позове у помоћ своју браћу, те заједно потуку Млетачку војскј ' по сата на запад од Задра 1190 год. 19 као и многијех другијех пута, као што су и Турцима чинили па и сви Далматинци, те земљу своју од њих очистили, као што нам о том онако дивно прича неумрли Качић у својијем пјесмама. Дуго вријеме мљетачка република жараше и паљаше по Далмацији, док и њој Францези главе не дођоше, а мало по мало опет и њима Аустрија. Дакле , можемо у цјелини једне ријечи рећи, да је трудно животарио наш народ, па пакон тешкога мучења, након евагдашн.ег туђег наметања, ко се неби надао да већ једном осване боље доба овој покрајини ; којој од срца би желио још бољу будућност уједињењем са својијем милим посестрама 20 , како би још снажнија и моћнија постала, но што је данас дична и поносна. И тако, ево ово је — као што и пре рекосмо — слика Далмације у најкраћем опсегу, о којој се онако похвално трудио г1°) В. Србадију, илуотровани лист за забаву и поуку, св. 5 стр. 115. 19) В. Магазин за 1852 и 1853 дод. стр. 21 и 22. 20) В. цит. Србадију св. 5 стр- 115 у опширности.