Otadžbina

ЛРИЛОЗИ ЗА ПОЗНАВАЊЕ ДАЛМаЦИЈЕ

469

гласи а нашљедник његов Звонимир буде од папе 107 6 год. за краља вјенчат. После овога завлада краљевством његов шура Владислав краљ Маџароки, но морски градови останЈ' вјерни Мљечићима, а под владом Отевана Немање, Отевана Дечанског, силног нара Душана и другијех српскијех владаоца, Далмација би отимата од њих и наше браће Срба кроз готово за 300 година 16 док год. 1358 МлечиКи своја права на Далмацију Лудовику краљу Маџарскоме са свим не уступише, које у Туринском миру (год. 1381) би потврђено. Но Маџари мало се овијем користише ; јер најближи сусјед Далмације Стеван Твртко краљ Босански, добивши велики уплив у Далмацији, године 1390 освојп Спљет, Шибеник, Трогир и многа др>га мјеста осим Задра ; но његов нашљедник Стеван Дабиша морске градове опет Маџарима поврати. Овим његовим поступком исти градови буду задоволлм. но се сви скупа противнику Сигизмунда, Владиславу краљу Неапољском год. 1401 покоре. Њих је Оигизмундо до мало опет својој власти покорио (осим Задра, који постојано при Владиславу остане), но опет после тога сву Далмацију Мљечићима (год. 1 433) за 145.000 дуката уступи. При републици О. Марка остане краљевина Далмација до 1797 године, у које вријеме . по снази КанпоФормијискога мира припадне Аустрији. п Ето, то ,је кратка слика наше дичне Далмације, о којој је писао и изнио њезин олис са војничкога гледшпта г. капетан Мла15) Срби, осии другијех мјеста, имађаху у Далмацнјн у својијем рукама градове (вароши) Скрадлн и Кдис, као што Сагоћеиз ариЗ 1лсшт с!е ге§по Оа1та11ае е( Огоаиае р. 230, овијем ријечима свједочи : Ти тап<1а4о М. Сиасот БаШпо а1 Ке сИ Шшсја рег ћатег Н сзбЈеШ сИ бсагЈопа, СНзза .сепН1ого ћог§Н ро(еш1о рготеИеге Нге 100.000 с1е рхсоН, оуего рег СНзеа Нге 60.000 с рег 8саг<1опа 40.000. В. магазин 18 38 стр. 58 под примједбом. 16) Види важне документе о Стевану нрвовјенчаном сину Стеваиа Немања у Цит. Метопе зЕогшће зиИе Восс11е (Н Саиаго стр. 68 до 69 и т. д. двије привилегије дате Которанима Радосавом краљем српским, Јед ,ру краљице Јзлене која овако гласн : <(Пише крал.евство ми, да је видено свакому, створп милост краљевства ми Которскпјем внше Котора, што изобрјете краљевствоми земље почамши од Мурла право на Нестинград, од Пестпнграда на Крсгац, од Крстца како греде уходја у Звјеронак, и како тече оток Зјеронакнн у Запечно у мокру Плочу дољу поље которском и гора заторска да тко им уљезе у то брдо без њнх воље, или пасти, или тежати, да плати краљевствуми пет сот перпер, и да узима краљевствамп,. и глоба за то јему за што дође шест (3) динар, н печат динар, послух динар, рука 2 динара и тко сије потвори од мојијех да је проклет, а таковн да приме гњев и наказем од краљевствујуштаго, и да плати краљевствуми пет сот перпер, и да сгоју у каштели по један редом«. 17). Цит. Магазин 1 838 стр. 53 до 59 у опширноети.