Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

475

стано на видик добре стране и врлине његове. Да ли је намера пишчева била или не да овако испадне, не знам. Али тек по саму силу еФеката драмских далеко би боље било, да нпје тако учињено. Овако Арсланова судба одвлачи више но што би требало пажњу на се, а тиме слаби јако еФекат, који се хоће да произведе представљањем насиља турског. У радњи драмској постоји у »Слободарци" јединство и доста Јака концентричност. Енизодни догађаји груписани су доста добро око главне теме драмине, приносећи сваки са своје стране основној идеји и замисли њеној. Ове готово има у њој свог опредељаја, тако да се не може с разлогом тврдити да је излишно, и да је некорисно утрпано. Тако је н. пр. врло згодна епизода са Бранком и Луцијом, која је задаћу имала, да изнесе у ком правцу иде радња Отојнина и какову улогу игра она у харему Арслановом, и која сем тога приноси истина више случајно, да се радња главне јунакиње уплете у катастрофу драмину. Но ипак сва ова драма носи у неколико епски ти.1 на себи, па ма да је особито у првим чиновима, израђивана с највећом пажњом по правилама теоријским. Та слаба етрана нарочито се огледа у извођењу заплета драмског. Врхунац његов, одлазак Огојнин у харем, нао је са свим по нравилу на свршетку Ш-ег чина Али ранијим навештавањем још у 1-ом чину, и испрекиданим расгењем и опадањем губи он много од овог значаја и интереса, а сем тога је тако продужен и даље, кроз читав IV ти чин, да чисго стапа у себи перииетију, која се после некако на брзу руку разваја. Али излагање карактера и мотивација радње у првом и другом чину испала је добро. Нарочито у овом последњем врло су лепо развијени главарски раздори и престављена она њихова црна саможивост и дерање на своју страну, које је ојађеној нашој земљи ускоравало вазда пропаст у тешким приликама. кад је о концу висила судбина народа. Техничка израда драме доста је добра. Као'штовећ поменух рађена је она по правилама естетичним. Само трохејски стих, којим је драма писана, није никако подесан за њу. Тешки и свечани јамби далеко су живљи израз радње драмске, истина само да су очи према духу српског језика и тежи. На језик ба требало да је писац обратио взћу пажњу ; јер се у „Слободарци® налази врло много погрешака ортограФских, а доста и граматичних, нарочито противу јужног дијалекта. Сем тога су по некад употребљаване и речи, које су са свим избачене из употребе.