Otadžbina

31 •

ШАТИ И СИН ОД СРБПЈЕ

(Уза ириложепу слику Њ. В. и Њ. Св.) * * * И грокћу пушке, и треште топи, И крвца врела потоком лопи, Кроз поља тутњи страхотан звек; И бој се бије, небо се ломи, Севају муње, крше се громи, Убојне трубе ори се јек ! И јунак пада од силних рана, По сред разбоја, посред мејдана, Кроз бојну вреву загрме глас : «На јурпш браћо! На јуриш роде ! «Ето нам славе ! Ето слободе ! «И нам је једном васкрс'о спас!«.... А у том добу детенце мало, Бела је света тек угледало; Нејако дете к'о росни цвет ! Ручице обле пружило горе, Машући њима поздравља дворе, Поздравља сунце, поздравља свет ! А мајка сретна пуна је миља ! Пуна блаженства, пуна босиља, Детенце грли, свој бео крпн; Па му заносно љуби очице, Љуби ланита ; љуби ручнце Јер то је дете Србије син!!