Otadžbina

после бомбардања београда

483

Шлезвига и Холштајна, на по се. Француска и Италија трашаху комбинацију, којом би могле. Италији у корист, расправнти Млетачко питање. Румунске кнежевине бејаху полазна тачка, са које дипломатија мишљаше, да може да измири потребе ових разних држава. По њеној комбинацији, Аустрија би добила новчану накнаду и од Прајске за Холштајн, који је она по Гастајнском уговору била посела, и од Италије за Млетке ; а да се сачува од срамоте, што своје земље продаје, примила би, у размену за Млетке, Влашку и Молдавију, чиме бп се за свој талијански губитак богато накнадпла. Докле би ова комбинација задовољила, с једне стране Аустрију, а с друге Француску и Италију, намирила би она, у исти мах, п Прајску, која би добила повољну прнлику, да, без жртава, своје иривремено господарство у војводствима претвори у стално и законито, а Аустрији да почне потискпватн средиште ка истоку. Прајска је још и даље имала своје властите користи на уму. Она би оставнла Данији онај део Шлезвига, у коме је становништво данске народности, али би од ове иримила у накнаду какво острво на Источном мору, где би могла подићи војено пристаниште, пошто јој тадашња пристаништа за војене потребе не беху довољна. Разуме се. да ово нису бнли одлучени планови, но само мисли, које је дипломатија пред олују премишљала. Кад се узме у обзнр, да је Прајска једина држава, која би из ове трговине изишла са чистим добитком, онда престаје потреба, да додајемо, да је ове комбинације најживље патроновао Бисмарк, а можда им и отац био. Он је још и даље ишао. Рускоме посланику у Берлину он је предлагао, да се Аустрији уступи не само Румунија, но и Босна па и јвдан, део Србије. а кад му г је одговорено, да би такав покушај ударио на највећи от-