Otadžbina

484

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

пор Русије, изразио се Бисмарк, да му је то дао предвидети. и сам Наполеон, који, у основу, не би био противан тој комбинацији, али се боји. да би га она могла са Русијом коначно завадити. Србија јесамо узгред увучена у ову комбинацију, али је брзо из ње ишчезла поглавито са тога, што се бојало, да се сва та пројектована зграда не разбије о огпор Русије, но Румунија је и даље остала на дневноме реду као средство за погодбу, која такође није била по укусу руском. Посланик Француски Мутије, интерпелован у Цариграду, објашњавао је, да му је преко лета (1865), кад је био на одсуству у Паризу, и сам цар заиста казивао, како му се са више стр&на. предлаже, да се жртвују румунске кнежевине, но како је то у ирактици тешко извести. Итадија, која се тада јављаше на истоку само као сенка Француске, учини у то време један корак, који је откривао њену намеру, да се у Румунији сасвим изглади,- она промени свога конзула у Букурешту, који је био себи створио значајан положај те у приликама не би могао ћутати, и замени га другим, коме изда настављење да Нути. Сви ови знаци навештаваху струју, која се све више развијаше, да се у приликама жртвује Р^мунија. Но какви узроци могаху наводити силе да баш Румунију жртвују, докле обично беше Босна осуђена, да се износи на пазар за европске транзакције ? Од куда та судбина да постигне Румунију, којој моћни заштитник беше главом Наиолеон III ? Идеја потицаше из Берлина у очевидној намери, да потисне Аустрију на исток, а стање ствари у Румунији даваше добро дошлу ирилику за то. Ма да кн. Куза беше тренутно савладао све своје противнике, борба се унутрашња не беше угасила. Поред многих патриотских