Otadžbina

ИОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРЛДА

491

имађаше на Ливану неколико хиљада бораца. које турска војска беше затворила у планине. надајући се, да ће их глађу приморати на мир. Пад кнеза Кузе и немири на Ливану били су први догађаји, који су отворили ннз оних већих и знатнијих потреса на истоку, што обележише знамениту годину 1866. Са тога бејаху и турски министри према Србији много гипкији и предусретљивији. Ред беше дошао и на нас, да изиђемо из своје резерве. Какве мисли занимаху тада владу кнеза Михаила, најбоље се може видети из писма, које ми је писао Гарашанин 15 Фебруара 1866. Оно гласи : кГосиодине, «У једном случајном и сасвим приватном разговору, који ономад имадох са г. Шишкином, он ми живо говораше како би добро било, кад би наш кнез отишао једанпут у Цариград ; како би тим олакшао своје положење у делима са Портом, јер би у исто време отклонио и осуде неких сила, које му пребацују да је сувише крут према Порти. На моје питање какав би практичан резултат од тога корака био, г. Шишкин ми одговори, да је уверен, да би Порта попустила за Мали Зворник и за Кастел, које без тога, он мисли, тешко да ће хтети учинити. Ја не налазим, одговорих му, да би вредно било да кнез тога ради у Цариград путује, додавши, да баш и кад би кнез из других обзира склонио се да у Цариград путује, не би требало да за Мали Зворник и Кастел што проговори. То би се толковало, рекнем му, и од Порте и од гарантних сила, да је Порта учинила нешто Србији, што бн се као неко благовољење Портино према Србији разумети имало, док с друге стране Србија има на то неоспорно право, које би Порта дужна била испунити још пре 36 година.