Otadžbina

490

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ЕЕОГРАДА

од наглих одлука, а остављаше опет отворено пол>е комбинацијама. Тада се проношаше глас, да би се Румунија могла прогласити за независну са страним принцем на челу, а Турској да би она дала знатну накнаду новчану; Аустрија би добила Босну и Србију у накнаду за Млетке, које би уступила Италији, а да се Русија задовољи, повратио би јој се онај део Бесарабије, који јој је одузет у кримској војни. Овај глас не беше никакав озбиљан план, али беше пуштен у свет из званичних кругова колико да се опипа мишљење кабинета. Не беше тада бар ни вероватно да би Аустрија пристала да српским народом из Србије, којп је већ окусио био плод самосталности и слободе, умножи у својој средини славенски живаљ, да једне Млетке замени другима, — докле је вероватно, да би много радије пристала да ирими у себе мирне и послушне Румуне. Порта је све васалне кнежевине своје сматрала као беду, које би се она радо отресла, само кад би од њих иосле могла сигурна бити. Али-паша је то у једној прилици и потврдио, додавши, да би се само бојао примера (прецеденције), који би се тиме створио. Србију, рекаоје он, најмање би се Порта устезала да жртвује, само кад би она била на месту Румуније, т. ј. на левој обали Дунава. Не могу јамчити колико је ова комбинација била основана, али је свуда био високо оцењиван њен вешт састав, који је смерао да интересе великих сила лепо измири. Но далеко од тога да Србију коме нуди, Порта беше задовољна, што јој она не сгвараше никаквих неприлика у тренутку, кад на једном крају царства, у Румунији, већ беше отворено једно тугаљиво питање, а на другом, у Сирији, бејаху се толико развили немири, да и сама Француска најживље рађаше, да их угуши. Карам