Otadžbina

494

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ЕЕОГРАДА

На ово ппсмо одговорио сам ја 1 Марта (1866). Ми држимо, да ћемо најтачнпје задовољитн све захтеве објективности, ако и одговор саопштимо у свему пространству љеговом. Он гласи : аГосаодипе !» „Као што ,се овде јако говори, да није навероватно, да ће конФеренција, која се у Паризу држи због влашке ствари, изићи пз свога специјалног пптања и претворити се у неки вид конгреса, ја сам мислио, да нећу погрешити, ако представи мпосланпку руском, да би то била прилика, да се изнесе пптање о градовима на среду. Све и да се остане при ствари влашкој, може се догодпти, да Француска затреба бпло пристанак Русије на каквог француског кандидага за престол румунски, било какву другу концесију, где би Руспја, у замену, могла, ако бп хтела, што за нас захтевати. Ако би ее и догодило, да се такав покушај одбпје, по нас не бп могло то бити од штете, пошто се таквим покушајима обнавља у духовима потреба наша, и они се све више на њу навикавају, а и за Русију не би могло бити неугодности никаквих што би. према приликама, онолико изишла на среду, колико би видела да околности допуштају, јер се разуме, да би она пре него што би изложила своје достојанство каквом одбачењу предлога, најпре ван конФеренције ствар сондирала, па онда тек Формалне кораке чинила. аСаслушавши моју овако изражену молбу, г. посланпк мишљаше, да се у први мах прилика неће показати, јер не верује, да ће конФеренција круг својих послова распространити и ако то овде многи за вероватно држе. При свем том он допушта такву могућност, али тек кад се ствар влашка више развије, а то може бити кад се она због избора кнеза заплете. За сваки пак случај, он