Otadžbina

после бомбардањА београда

495

пристаје да ствар нашу представи својој влади, и пошто се тако важаи предмет не може телеграФом развити довољно, он ће писати поштом, а није, мишљаше, потреба ни хитати, јер ако у конФеренцији буде замашнијих питања, ова неће моћи брзо корачатп; докле се представници буду обраћали својим владама и чекалн упутства, његова пред • ставка имаће времена да стигне у Петроград. Одатле пак даће му се следство, које околности допуштају, па ма и телеграФом. (( Г. Игњатијев желео је, да му ја означим ситуацију и побележим основе, на којпма би се могла ствар трактирати, да би у томе смислу могао писати. Знајући довољно расположења владе кнежеве, ја сам мислио, да ћу то моћи учинити, а да не изиђем из граница њених мисли и основа. Приступивши одма делу, ја сутра дан однесем г. посланику свој посао, који он толико одобри, да закључи послати га као мемоар у Петроград. Он ће по свој прилици оставити својој влади да оцени, какву ће она употребу од тога акта учиннти, али је на моју молбу пристао, да изјави, да је иотреба, да се иитање о градовима не оставл>а без решења. Ја нисам изоставио, поред других побуда, да му пзјавим и страховање наше, да су заплети, које нам могу градови навући, у стању даље нас одвести но што бнсмо ми и сами желели. «Јуче је ствар експедирана. Да би сте могли о њој имати потпуног знања, ја вам прилажем и свој кратак мемоар, коме није нн било потребе давати већи развитак, пошто се дуга акта нерадо читају. «Г. Игњатијев желео је, да вам не задајем великог надања кад вас о овом кораку будем извештавао, пошто ће нсход његов зависити од околности, које се буду показале. «Ја немам, господине, ни сам особнтог надања, али је дужност наша непропустити ништа, што би могло 32*