Otadžbina

496

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

унапредити ову нашу велику потребу, макар и само колико да се она не заборави. с( Друга моја намера коју сам при овом кораку имао, била је, да се Руси овнм индиректним путем одврате од наватмшања, да Његова Светлост узалуд долази у Цариград ; јер ја не бих веровао, да г. Шпшкин толико настојава за та,ј пут, као што ми јављате у своме писму од 15 нр. месеца, а да не познаје расположења својих старијих, и то пре ових овде , но оних у Петрограду, почем се и мени чини, да би се то овде желело, и ако се та жеља од неког времена мање изражава ; но, не треба да изоставим додати, да се то овде кад и над и то само узгред чинило, а никад у онако озбиљној Форми , као што је руски конзул вама ту потребу изјављивао. Шта више, кад сам у читању мемоара дошао на дотични пасаж о путу, г. Игњатијев показао се, да је потпуно сагласан. «Мени се чини, да пут кнежев у Цариград не треба да се предузме, баш да би нам се и обећали мањи градови, о којима је реч у вашем писму (што такође није вероватно), јер као што ови без Веограда ништа не вреде, ми бисмо иоднели велику жртву за тако ништаву цену. И руски посланик не мисли другачије о мањим градовима, као што ми се овом приликом изразио, а и прн последњем повратку мом из Београда одобрио је, што се нисмо решили одвајатн ове ситнице од главног питања. „Решивши питање о мањим градовима, а оставивши Београд, ми би свели захтевања на мањак, ослабили би своје тежње и изгубили мах, да се за аитање главно обратимо. Пре две године ми бејасмо сагласни, да би ослабили своје претензије на град, ако би захтевали, да се поруши онај део његов, што се зове «иолумесец»-, тај би исти последак имало и захтевање за порушење мањих градова, а жртва бн за нас била неизмерна.