Otadžbina

498

ПОСЛЕ ВОМБАРДАЊ*. ВЕОГРАДА

заслугу, да је довео Кнеза Српског на подворење Султану, но његово наваљивање разби се о наш отпор и прође без сваке штете за нас; а тако ће проћи и свако слично наваљивање, јер је дииломатија само онд а оиасна, над наиђе на сувишну иослушност. Слуга ионизни јЈ ов . ^исти -а с. р. Мемоар, о коме је реч у овоме писму, гласи (у преводу) овако : «Одлукама конФеренције Канлпшке срећно је расправљено више тачака, које су пзазивале сукобе између Срба и Мусломана у Србији; но конФеренцији није нспало , за руком да уклони и главну тачку, што дражи и ствара тегобе. Београдски град остао је, са осталим градићима, које Порта у Србији држи, да обдржава ону дубоку провалу, коју је несрећно бомбардање српске престолннце ископало између кнежевино н отоманске владе. кВидећи како је воља па и сама ћуд једнога паше довољна да баци пустош у средину српске престолнице и да проспе ватру рушилицу преко плодова њиховог зноја, Срби су, од тог времена, ограничили своје тргоговачке предузетке; предузимачки дух, који је пре догађаја био узео знатан развитак, зауставио се у своме полету; капитали су избегли пзСрбије, којој главне вароши! не пружајући впше оне безбедности. коју изискује сваки напредан предузетак, ирелазе у стање застајалостгт, а становништво жпви само у очекивању, како ће се опростити оне сталне претње, која виси над његовом главом. ссБадава је, што се каже, да и сама в. Порта оплакује жалостан догађај; не имајући пред очима до материјалан Факат, народ се не умирује; он се пита, можда не без разлога : «зар се не може догодити, да још који