Otadžbina

П0С.1Е БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

501

градова, они би се не мање успокојили, ако би видели, да ови градови уступе своја места пословима мира, стовариштима трговине и индустрије, која би се неизоставно подигла на местима њпхових бедема, што су данас наоружанп да прете свакоме мирном предузетку. кНије тешко вероватн, да би Србија, која на градско питање полаже животну важност, била готова, да, са своје стране, мирно потпомогне ово дело узајамног поверења. Од како се уверила, да какав неочекивани напад може да унпшти њено народно биће, Србија се нашла принуђена, да издржава доста многобројну народну војску. Ако бп се опасност отклонила , није ли очевидно, да би се смањила и потреба одбране ? Са обе стране палп би узроци неповерења; читав низ питања нашао би се на један мах расправљен у корист обеју страна. В Порта не би имала, по своме обичају, да се бојп, да би овом уступком ободрила Србе, да рашире круг својих жеља, јер ове обухватају само могућност мпрног и спокојног живота. Не лежи у предањима народа српског, да се предаје таштпм и опасним обманама; није њему непознато, да његове силе не би биле довољне, да оправдају тежње погибелне за опстанак Турске. Будућност је у рукама Промисла, па ако каква катастроФа предстојп турскоме царству, градови у Србијн неће је за цело одвратити. ссКад бн се једном споразум повратио, врло је вероватно, да би он бпо притврђен појавом Кнеза Српског у Цариграду, где би он дошао да учини'подворење своме царском сузерену. Кад би се отуда у своју земљу повратио, кнез не бн био окрпвљиван што је у Цариград пшао, пошто би се налазио у пријатном положају, да тешње приближи свој народ царевнни, донесав му сјајне доказе високог благовољења Њ. Ц. В. сузерена Србије. ссНо као што ]е изгубљена свака нада, да би в. Порта била вољна да узме иницијативу, те да, на овим