Otadžbina

500

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

буна за њу; далеко да је питање европско, управо је пптање аустријско. Намењена поглавито да брани царству границе са стране аустријске, ова тврдиња нема данас ревноснијег браниопа за свој оистанак, од саме ове силе. Недостатак сваке оружаности градске са стране аустријске, а наоружаност њена, што је заостала од времена принца Евгенија, а окренута поглавито против вароши сриске, и сувише правдају приметбу, која се често чује, ,да је Београд аустријска тврдина, која се налази иривремено у рукама т урским. Ако бп она заиста била кључ царевини, било би мало утешно за в. Порту, што јој се овај кључ налази готово у рукама онога, коме би он имао да затво,.и улазак. „Поверена народу, који живи на подножју њеннх зидина, коме бн в. Порта, политиком поверљивом и великодушном, знала да задобије оданост, — ова тврдина не би, можда, била сасвим изгубљена за заједничке интересе обе стране; пначе бачена на крај царевпне а опкољена народом, који види, да се са њим неблагонаклоно поступа, и који има довољно основа, да је сматра као опасност своме опстанку, она је у ствари стално изазивање, она је опасност за европски мпр и извор грднпх трошкова за в. Порту; јер за издржавање њеног гарнизона, она је принуђена да троши годишње по 50.000 дуката изван оне суме, коју јој Србија плаћа као трибут. «Обдржавање она друга три градића може само да појача ове погледе. Средњевековни замци, у стању крајњег распадања, они пре стоје као сведоци турског опадања у место да су, као што се радо тврдп, символ њене моћи. «Срби ни мало не смерају да одмене в. Порту у овнм зндинама ; све што они траже, то је, да могу живети спокојно на своме земљишту ; па ако би било разлога, којп не би допуштали, да се њима повери чување;