Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

503

(( И наша је цел јасна. Хоће ли се у исти мах, наравно сагласно, са разних тачака њој приступати, то, мислим, да не може ни за тренутак доћн у сумњу. «Русији је тешко да нам помогне, кад између ње и Порте нема хармоније ; догађаји влашки ову хармонпју прилично створише. Шта је прнродније било, но да одмах употребимо прилику и заиштемо њену помоћ у таквом тренутку ? Ја сам то учинио од прилнке у оно исто време, кад су из Петрограда полазила уцутства за овдашњег руског посланика, да уаотреби сада шње своје одношаје у ка шу иолзу. Кад је мој мемоар стигао на место, онда се тамо видело, н а који се начин може нама помоћи, која је та корист, коју ми трагкпмо. «Имамо ли да се жалимо на овај угодан стицај ? Нећу рећи, да сам Бог зна што иогодио, али нећу држати ни да сам погрешио. Не, ту не може бити штете за Србију, особито из онако предусретљивог акта за Русију, а да је тај акат по себи нашао добру оцену, довољан је доказ, што га је руска дипломатија сама задржала као мемоар. «Прилике се мењају, кабинети долазе у положаје, да један другоме узајамно поиуштају. Русија, истина, неће конгреса, али као што ће пристати уз већину, у толико пре, што сам ја уверен, да ће је најпосле и сама Порта изневерити: може ли бити штете, ако она имадне пред очима нашу жељу, па јој пође за руком употребити је као средство погађања ? Најпосле, нека би ове прилике прошле без користи за нас, појавиће се друге, па ако смо ми успели израдити, да у нашим пријатељима оживи наша нужда, од тога корака остаје опет полезан траг а нпкад никаква штета. (( Но може бити, да ви какву другу комбинацију угађате. Ни у томе случају мој корак не може сметајући уКи у ваше покуша^е ; он им може само као поткрепљење послужити. Ја радим у СФери, која ми је положајем огра-