Otadžbina

504

после бомбардања београда

ннчена, а влади једној и приличи, да уђе у пространије комбннације; но тај јој положај не може никада дати основа (бар но пре него што успе) да се ћутањем одзнва на мање покушаје, којп, далеко од тога, да њен задатак кваре, могу само принети, да се он олакша. Ма кога послужила срећа да дође први на белегу, сва војска дели заслугу ; ми ћемо тада сви честитати и себи и земљи: солдатима хвала, ал' слава је генералска." Услед овог објашњења ја добијем уверења, да мој први утисак није бко основан. Гарашанин ми изјави накнадно своју потпуну сагласност са кораком, који сам учинио. Вероватно је, да је његово тренутно ћутање долазило отуда, што је он, у осећању свога аукторптета, налазио, да сам га обишао. Може бити, да и сам, на његовом месту, не бих другачије осећао ; но ми тада, проникнутп свп великом потребом земаљском, нисмо радилн као чланови једне бирократске хијерархије, већ као синови једне задружне куће : што је ко могао пре да сврпш, то је и прихватао, а све — у једноме духу. У току Априла извести ме минпстар, да кн. Михаил шн.Бе Мариновића у Париз и Лондон, да тамо објаснп нашу потребу и опипа расположења ових кабинета. Не опомињем се какав је одзив нашао Мариновић у Паризу; вероватно је, да није ништа значајнога било, кад је могла свака успомена из мога памтења ишчезнути о његовим додирима са Француском дипломатијом. Но пз Лондона изнео је он утисак односно повољнијп. као шго се могло и очекивати после обрта, који се, као што знамо, и код Булвера опазио. Он преда британској влади меморандум о користима, које би могла имати Порта, ако би своје гарнизоне из српских градова повукла. Тај акат у својој потпуности гласп (у преводу) овако: „1., Акобп Турска повукла своје гарнизоне из Србије она не би више имала да подноси оне знатне издатке, које јој сад нричинава обдржавање градова и гарнизона.