Otadžbina

506

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

ограничитн да дам Формално уверење, да ће Србија пристати са најбољом вољом, са искреном жељом да приступи споразуму. Ја бих могао, у осталом, побележити следеће тачке, које би, по моме мишљењу, могле послужити као елементи споразума, и то : «1., У накнаду за одлазак турских гарнизона, влада би српска могл^ се одрећи, оа своје стране, права, које има, да не допушта мусломанима, да се настањују у Србији. У место четири усамљена гарнизона , Турци би могли прибавити право, да се настањују свуда у Србији, уживајући сваку заштиту српскР1Х закона и свију грађанских и верозаконих слобода. 2., Кнез Српски могао би отићи у Цариград, било пре да олакша султану дело милости спрам Србије, било после да му изрази признателност и поднесе своје подворење. «3., Сем тога могли бисмо се споразумети, да унапредак у име признања за овако благонаклону погодбу, к незови сриски буду обвезани, да иду у Цариград, да подносе своје подворење султану, што по садашњим повластицама кнезови српски могу чинити и нечинити. с( 4., Ако би се нашло за потребно, да се наново потврдп, да неће тражити да се цепа од Турске ни да се проглашује за независна, ја мислим, да се Кнез Српски неби устезао и то да учини. „5., У ову погодбу могао би ући и споразум о ограничењу броја народне војске. «6., Нитање, да ли да се градови сасвим раскопају, или да се повере Србима на чување , оставило би се одлуци Портиној , а у случају , да би Срби претпоставили, или да би се Порта изразила, да се раскопају, а не би се устезала да прими накнаду за вредност земљншта, Србија би и на то драговољно прпстала. 7. Марта, 1866. Ј. Мариновић."