Otadžbina

528

В Е Р Т Е I

— Махните се, махните се ! рече Катанић, узе га испод руке и оба изађоше на поље. И том приликом Јанко не виде оно двоје што стајаху у засенку, »ли Катанићевом оку ни то не измаче. Он подиже глас, кад већ беху у парку*: — Мени вас је жао, што вам се ова неприликадесила. Вп слабо познајете свет.... не примите за зло! и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање. А то је гледиште врло погрешно и непрактично.... немојте се срдити ! То је Јанко му стиште руку. — Хвала вам господине, ви сте прнпомогли да га не удавим. Желим да вам то стогубо и у бољој прилици вратим Г Опет му стиште руку. — Сметењаче! каку услугу ? мишљаше Катанић, и обрадова се кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његовог стискивања руке. Враћајући се назад у механу од стаде немарно певушити, и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше. Без сумње је она с дететом ! мишљаше Катанић. Но ! Сад ће се ваљда уверити да је. .. Он хтеде рећи «сметењак», али онда стаде редом мислити како је ствар текла, и избриса реч сметењак из тога разговора са самим собом. У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аФеру и беше још са свим добре воље. Јоца Мијић завратио главу, пева песму (( Лепа наша домовино !» на глас «онамо, онамо«, и тужн се што нико не уме да му секундује. Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име. ПроФесор Недић преводи некаку беседу некаког члана енглеског парламента. А адвокат Нестор тужи се како му се «одбила карта». Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу. (П АСТАВ 1ЋЕ СЕ.) јр/1. . ЈЛав.