Otadžbina

536

ЕАНОВАНЕ СТЕФаНА ТВРТКА

У ово време било је — као што спомињасмо три вере : источно-православна, католичка и богомилска, која се у Босни називаше патаренском, и која имађаше више присталица од католичке ; главна пак вера која беше владајућа била је православна. У XII веку, у Србији већ владаше у велико нова секта, која беше, себи задобила многих приврженика у свима тадашњим сталежими. 1 Могуће да је ње овде било у почетку XI века, па можда у малој сразмери и у X столећу, али је у XII веку већ задала бриге основачу српске државе. Она није гонила, нити је се натурала људима да је приме ; она је убеђивала и привлачнла, и то јој беше доста па да се рашири, не само по пеломе балканском полуострву, већ и даље на север а особито на запад. То је била грана манихејске јереси од стабла Зороастровске вере, која вероваше у два главна начела, добро и зло, у Ормузда и Аримана. Извор јој је у источним азијским сектама, које се у првим вековима хришћанства раширише, па допреше и на балканско полуострво тако да већ у IX веку налазимо клице разних јереси у Византији, које ту ухватише својега корена, и поред све брижљивости хришћанскога свештенства за њиховим искорењем. Из манихејско - гностичке. масалијанске (евхитске) и павлићанске јереси, створи се између 925—950. нова секта, која од сваке јереси усвоји по нека начела, а нека нова домете, те тако поста за•себна. Та је секта веома знатна и позната је под разним именима. Да ухвати јакога корена у Вугарској, где је први пут стаде проповедати њен основалац бугарски поп Богомил (Јеремија, ТеоФило), помогле су тадашње прилике, непознавање хришћанске вере и наклоност к староме

1 Овај кратак нацрт богомилске (патаренске) јереси дајем и за то, да би слика Босне за владе Тврткове била што потпунија. Источно православље <н католидизам као познате са догмата својих нећу опиеивати.