Otadžbina

538

БАНОВАН Е СТЕФАНА ТВРТКА

ширити уплив римокатоличке вере по Босни. Босна бејаше подлегла, јер сувише беше слаба да се овоме одупре. Смешно је скоро читати историју тих папских верозаконских насртаја на босанску бановину. Чим успеше у својему иредузећу, владике папске заводише по Босни католичку веру. Али најпосле увидеше и сами да то ннје могуће учинити. Велика им је сметња долазила с друге стране од иатаренске јереси, иајватренији поборницн римокатолицизма остављаху своја епископска места у Босни да опозицији учине на вољу. Тако су дакле сви трудови папски били безуспешни : они су успели у последња времена да протуре насилно своју веру у Босну, али се она од босанскога народа одбијала као вали о стење. Сироте папе ! они су хтели за неколико година срушити зграду вере, коју неколико векова саградише, Из овога што до сад излагасмо, прпродно следи питање . откуда јереси толико моћи и чиме она придобијаше за се? У почетку њенога ширења не наиђе ни на какву знатну опреку. Хришћанство у Босни, не само да није захватало било корена, него је та земља од хришћанских свештеника у то доба била скоро занемарена, чему су много доприносиле борбе између Рима и Цариграда, које тада започеше, имајући за задатак да реше да ли је у првеиству католиштво, или источно православље. Ово је јереси доста помогло, тим је добила слободнији полет. Примивши нешто од источних секата, које мало више побројасмо, патаренство није било сасвим противно хришћанству. Оно је и од њега нешто примило, али му основа беше противна. Секта је веровала у два главна начела добро и зло, која су у борби, вечитој или привременој'. Присталице богомилске јереси (патаренске) у 1 Овај нацрт о доктринама богомилске (патеренске) јерееи, израдио сам по делу Рачкога «Во§отШ 1 Ра1агеш» Кас1 ји§*. акасЈет. кљ. VII, УИП и X, и по Петрановића расправи «Богомили,*црква босанска и крстјани.))