Otadžbina

540

БАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА

као старијег сина божијег. Али не вероваху да је Христа родила дева Марија као обична човека, већ говораху, да је у њу ушао кроз уши јој, а туда опет изишао, и примио на се облик човечији; међутим он не беше телесан. Све ово било је по заповести бога оца коме су већ додијали јади, које сатана почини. Овако су оекташи и морали узети, ако су хтели да буду доследни својему учењу, по коме је све видљиво створено од ђавола ; с тога је и мати Исусова Марија. сматрана за анђела божијег, а не за обичну жену. Као што су све сматрали идеално, тако су и за васкрснуће говорили да је то ослобођење душе из тавнице — тела. За обреде говораху да их не треба вршити за то, што бог ово не тражи, а храмове и украсе им презираху, учећи да се човек свугде може богу молити. Мрзили су дугу молитву мислећи да бог воли што краћу ; с тога узеше «оче наш" (ра!;ег поб1;ег, због чега Патарени), а при служби и читање новога завета, и то појединих одломака његових. Забрањиваху свако општење с људима друге вере, сматрајући их за погане, и с овима се могло говорити само онда, ако је то у цели обраћања у јерес. Сем новога завета, јеретици имађаху својих књига, које читаху, као на пр. «0 часном дрвету» г књигу писану од иопа Богомила ; даље спис «0 виђењу Исаије« (врло старога порекла); по том к О разговору Јовановом са Исусом» и још неке. Све хришћанске књиге сматраху за нечастиве, а саме хришћане као заблуделе. Међу тим признаваху да су некада с њима били једно исто, па се они од њих отпадише. То се, говораху, догодило у IV веку, за владе цара Константина, под папом Силвестром, те од тог доба постаде хришћанска црква «расколница вере и науке Христове». Ово је мишљење владало и код западнпх следбеника јереси, и разлог томе наводио се тај, што је она «отров временити, дакле ђаволски, уливен у цркву. Католичка